Біблія » Слоўнікі » Слоўнік беларускай мовы Івана Насовіча

САЛУПА́ЙЛА

САЛУПА́ЙЛА — асучасненае
СОЛУПА́ЙЛА — арыгінальнае
СОЛУПА́ЙЛА, -ы, сущ. общ. р. (слово ругат.)
1) Имеющій, -ая привычку облизывать текущую из носа влажность. Гадко глядзець на гетаго солупайлу.
2) Лизоблюд. Ударь по лбу ложкою солупайлу гетаго, штоб не лизав миски.
Знайшлі памылку ў тэксце? Вылучыце яе і націсніце: Ctrl + Enter

Слоўнік беларускай мовы:
Іван Насовіч, Санкт-Петербург, 1870.
Public Domain — народны здабытак.
На падставе Belarus/Slouniki-Nasovic.