УЦЯКА́ЦЬ — асучасненаеУЦЕКА́ЦЬ — арыгінальнае УЦЕКА́ЦЬ, сов. Уце́чь, -ку́, -че́ш и -ке́ш, гл. ср. Уходить, убегать. Уцёк, не ўцёк, а побежаць вольно. (Посл.)