ДОПИНА́ЦЬ, сов. Допну́ць и Допя́ць, -пну́, глаг. ср. Ставить на вид что либо дурное или обиду свою; упрекать. Ты все одным мне допинаеш.Ничим лепей ему не можно допнуць, допяц, як тым, што...
Знайшлі памылку ў тэксце? Вылучыце яе і націсніце:
Ctrl + Enter
Слоўнік беларускай мовы:
Іван Насовіч, Санкт-Петербург, 1870.
Public Domain — народны здабытак.
На падставе Belarus/Slouniki-Nasovic.