Біблія » Слоўнікі » Слоўнік беларускай мовы Івана Насовіча

ЗАПО́Р

ЗАПО́Р — асучасненае
ЗАПО́РЪ — арыгінальнае
ЗАПО́РЪ, -у, сущ. м.
1) Задвижка. У его дзвери всегды на запоре.
2) Болезнь – запор.
3) Стремленіе, натиск. Одним запором здзелали.
4) Запирательство. Запором своим мало выйграеш.
Знайшлі памылку ў тэксце? Вылучыце яе і націсніце: Ctrl + Enter

Слоўнік беларускай мовы:
Іван Насовіч, Санкт-Петербург, 1870.
Public Domain — народны здабытак.
На падставе Belarus/Slouniki-Nasovic.